6. lip 2012.

Sve o BIOS-u

Ako želite da naučite sve o biosu, sa znate kako da samo postavite postavke po vašoj zelji ovo je post za vas.
Uvod : 
Osnovni ulazno-izlazni sistem (Basic Input Output System) - poznat i kao BIOS - nalazi se u malom fleš EEPROM memorijskom modulu na matičnoj ploči. On je u obliku memorije samo za čitanje, ali može da se prepiše ili programira kada se upotrebe pravi alati i tehnike. Za vreme podizanja PC računara, procesor na matičnoj ploči kao svoj prvi manevar uvek izvršava program smešten u BIOS-u.
Kada PC besposliči kroz proces podizanja, sistem radi sporo, Windows "puca", ili hardver otkazuje, možda je neispravan loše konfigurisan BIOS. U ovom članku, pokazaćemo vam kako da rukujete centralom vašeg PC računara i učinite da vam sistem radi brže i bolje.U odeljku pod naslovom "Osnove" objašnjeni su temelji BIOS-a. Tu ćete naučiti šta je BIOS, kako možete da mu pristupite i kako da u njega steknete poverenje. U odeljku pod naslovom "Ključna podešavanja" objašnjene su značajne opcije BIOS-a sa kojima bi svaki korisnik računara trebalo da bude upoznat. 





Napredniji korisnici će možda poželeti da odmah pređu na odeljak "Podešavanje BIOS-a"; oni će tamo otkriti kako da koriste skrivena podešavanja da bi aktivirali neiskorištene rezerve električne energije, omogućili nove funkcije i oslobodili se "uskih grla" i nekorisnih opterećenja sistema. Osnove Kao prvi program koji procesor izvršava u vreme podizanja sistema, BIOS predstavlja centralnu procesorsku jedinicu glavnim komponentama na matičnoj ploči i daje instrukcije centralnom procesoru u pogledu toga koji sledeći program da izvrši. Po pravilu, BIOS onda pristupa sektoru za podizanje sistema na uređaju za podizanje, što može biti fleksibilna disketa, CD-ROM, DVD, ili čvrsti disk. Sektor za podizanje sistema sa svoje strane učitava neku vrstu programa za upravljanje podizanjem, koji pokreće glavni operativni sistem za mašinu, kao što je Windows ili Linux.Kada se završi proces pokretanja, BIOS još uvek nije obavio sve svoje poslove. Mnoge vrste pristupa hardveru u PC računaru u stvari obuhvataju da operativni sistum pristupi BIOS-u, koji onda pristupa hardveru u ime operativnog sistema.1. Verzije BIOS-a. Svaka matična ploča ima svoj sopstveni jedinstveni BIOS, koji je specijalno projektovan da rukuje hardverom koji se na njoj nalazi. Osnovu većine BIOS Programa predstavlja Phoenix Award BIOS, koji se javlja u dva različita formata. Pronaći ćete i neke računare na kojima radi American Megatrends (AMI) BIOS.Struktura BIOS-ovih menija i nomenklatura koja se koristi za opcije menija menjaju se od proizvodjača do proizvodjača. U stvari, BIOS meniji za dva uzastopna modela matičnih ploča mogu čak i da se razlikuju, u većoj ili manjoj meri. To objašnjava zašto ne možemo da obezbjedimo precizne opise BIOS opcija za svaki PC računar koji poznaje ljudska vrsta. Svejedno, trebalo bi da otkrijete da su sledeća objašnjenja, zasnovana na Phoenix Award BIOS-u u direktnoj vezi (ako ne baš i identična) sa onim što ćete pronaći na svom sopstvenom PC računaru. Ne padajte u depresiju ako ne možete da nadjete neka od podešavanja imenovana na vašem računaru - to samo znači da se BIOS na vašem PC-ju ne bavi direktno odnosnim hardverskim funkcijama ili mogućnostima.2. Pristupanje vašem BIOS-uZa vreme pokretanja, dok BIOS proverava hardverske komponente vašeg sistema, prebrojavajući raspoloživu RAM memoriju i konmtrolišući čvrtse diskove (i druge pogone i uredjaje), možete da pozovete BIOS Setup program pritiskom na specijalan taster na vašoj tastaturi. Ti često znači da pritisnete taster delete [Del], ali bi mogao da bude i neki drugi taster, kao što je na primer [F2]. Pročitajte poruku na ekranu za vreme podizanja sistema: većina BIOS-a prikazuje poruku na dnu ekrana koja glasi nešto kao "<F10 = Setup>". Ako ništa drugo ne uspe, možete uvek da pogledate u priručnik za PC ili matičnu ploču, da biste identifikovali taj čarobni taster. Pritisnite ga i držite sekundu ili dve kada PC počne da se podiže.Ako radi kao što bi trebalo, BIOS ći završiti sa prebrojavanjem raspoložive memorije, a onda će se pojaviti ekran sa glavnim BIOS menijem. Ako se ne dobije željeni rezultat, ponovo podignite PC i probajte drugi taster. Na primer, mnogi noutbuk računari koriste [F1] ili taster escape [Esc]. Ponekad, tasteri kao što su [F2], [F10] ili sekvence tastera kao[Alt F1] mogu da obave posao.3. Manipulisanje BIOS podešavanjimaProgram BIOS Setup: Dodjite do neke stavke koristeći tastere kursora, a onda pritisnite Enter da biste napravili izbor(Snimak ekrana A)Da biste pristupili opciji u BIOS-u, upotebiti tastere kursora (strelice) da biste osvetlili svoj izbor, kao što je prikazano na snimku ekrana A. Pomoću tastera Enter pozvaćete podmeni ili otvoriti okvir za izbor, kao što je ilustrovano na snimku ekrana B. Da biste promenili vrednost pridruženu podešavanju koje ste odabrali, treba da koristite tastere plus [+] ili minus [-], ili neku drugu kombinaciju, kao što je [Page Up] ili [Page down]. Iz ekrana glavnog menija, upotbićete tu tehniku da se krećete po različitim podmenijima, od kojih neki mogu da imaju i sopstvene podredjene menije, sve dok ne dodjete tamo gde je terbalo da odete.Otvaranje podmenija: Mnoge vrednosti opcija mogu da se promene pomoću tastera za plus [+] i minus [-], dok druge zahtevaju kretanje unutar menija ili liste za izbor za izbor, kao što je prikazano na snimku ekrana B.Hajde da pogledamo razne menije u tipičnom BIOS setup programu:• U menijima "Main" ili "Standard CMOS Setup", možete da postavite datum i vreme i da definišete atribute svojih čvrstih diskova.• U meniju "BIOS Features Setup", radićete sa opštim podešavanjima svih vrsta.• Meni "Integrated Peripherals" je taj u kome možete da upravljate interfejsima i pomoćnim sistemskim funkcijama.• Meni "Power Management Setup" je mesto na koje treba da odete da biste konfigurisali štednju električne energije, ili funkcije upravljanja napajanjem električnom energijom.• Meni "PnP/PCI Configurations" vam dozvoljava da preuredite koji prekidi (IRQ-ovi) se odnose na specifične PCI kartice za proširenje u vašem PC računaru. Ako te funkcije ne pronadjete identifikovane kao takve (ili tome slične) u meniju Main, verovatno ćete ih naći pod menijem "Advanced".• Meni "Hardware Monitor" prikazuje vrednosti sa sistemskih senzora, kao što su temperatura procesora ili brzine ventilatora (u obrtajima u minutu). One su uobičajene za hladnjak centralne procesorske jedinice i sistemski ventilator, ali mogu da postoje i za izvor napajanja električnom energijom ili druge ventilatore za koje matična ploča ima senzorski hardver.• Stavka "Load Setup Defaults" ponovno uspostavlja fabrički podrazumevana podešavanja i briše sve promene koje ste već napravili. To može da bude posebno korisno kada ste nešto pogrešno konfigurisali, a rezultati toga prave probleme u vašem sistemu.4. Završavanje BIOS sesijeDa biste završili svoj rad u programu BIOS Setup, morate da pritisdnete taster [F10], ili da izaberete stavku u glavnom meniju gde piše "Save & Exit Setup". To ponekad traži da se prvo izabere opcija "Exit", a zatim podstavka "Exit & Save Changes". Onda će vam se ponuditi izbor izmedju [Y] i [N], gde taster [Y] pamti vaše promene, a taster [N] ih odbacuje. Izaberite jedan ili drugi i izaćićete iz programa BIOS Setup.ključna podešavanjaSledeći BIOS trikovi će vam pokazati kako da promenit prioritetni na vašem računaru, pokrenete stoni PC pritiskom na taster ili miša, aktivirate podršku za USB 2.0 i izlazite na kraj sa problemima ventilatora ili promenama u hardveru.5. Uspostavljanje prioritetnog redosleda za podizanjePreskočite fleksibilknu disketu za vreme podizanja: izaberite čvrstidisk kao uredjaj za podizanje (kao što je prikazano na snimku ekrana C).Većina PC-jeva pokušava da se podigne sa fleksibilne diskete za vreme pokretanja. To troši dosta vremena i predstavlja mogućnost infekcije od virusa sektora za podizanje. Suočimo se sa realnošću: u ovo vreme retka je potreba da se sistem diže sa fleksibilne diskete. Ako kažete BIOS-u da se ne zamara proveravanjem uredjaja za fleksibilnu disketu i isključite provere flopija, to će pomoći da se skrati vreme podizanja.BIOS ima mehanizam da vam dopusti da kontrolišete uredjaje sa kojih vaš PC može da se podigne i redosled u kome bi ti uredjaji trebalo da se ispituju. Sledeća konfiguracija omogućava da vaš PC preskoči uredjaj za fleksibilnu disketu za vreme pokretanja, ubrzavajući na taj način proces podizanja i podižući bezbednost sistema.Evo kako to da uradite: prvo izaberite "Advanced BIOS Features, Boot Sequence", a onda promenite "1st Boot Device" sa "Floppy" na "Hard Disk", kao što je prikazano na snimku ekrana C; on bi mogao da se nazove "HDD-0". To upućuje BIOS da ide pravo na sektor za podizanje na uredjaju čvrstog diska, bez preduzimanja nepotrebnih obilaznih puteva.Kada se napravi ta promena, računar više ne pokušava da se podigne sa fleksibilne diskete, ali još uvek proverava da bi utvrdio da li je uredjaj fleksibilne diskete instaliran na vašem PC-ju, što troši vreme. Da bi se izbegla ta provera, obavezno podesite i opciju "Boot Up Floppy Seek" na "isabled".6. Ubrzajte podizanje PC računaraSuština ove provere je u tome da vaš PC neće otići da traži nove čvrste diskove svaki put kada se bude podizao. Preskakanje te provere će potpomoći ubrzavanje celog procesa.Evo kako to da uradite: sem ako niste regularno menjali uredjaje u vašem sistemu, podesite vreme traženja uredjaja na nulu. U "Main" meniju, opdesite vrednost "Timeout" na "0".7. Aktivirajte podršku za USB 2.0USB: Oni koji su instalirali Windows XP sa Service Pack 2 trebalo bi da omoguće "USB 2.0 Controller", kao što je prikazano na snimku ekrana E.Na mnogim matičnim pločama, opcija "USB Controllers" je instalirana tako da je aktivan samo USB 1.1. Glavni uzrok te stvari je to što sam Windows XP, pre dodatka bilo kakvog Service Pack-a, ne podržava USB 2.0. Sledeća BIOS manipulacija vam omogućava da kasnije aktivirate podršku USB 2.0.Da biste to uradili, jwednostavno promenite vrednost za tu opciju na "Enabled" (kao što je prikazano na snimku ekrana E) ili na "V1.1+V2.0", kao što ponekad može biti slučaj. Preduslov za korišćenje bržeg interfejsa USB 2.0 je da Service Pack 1, kao minimum, mora da se instalira za Windows XP.8. Rešavanje problema sa USB uredjajimaNeki memorijski "štapići", fleš uredjaji, MP3 plejeri sa memorijskim funkcijama i USB čvrsti diskovi vuku svoje napajanje električnom energijom iz USB porta. Ako se ne isporuči dovoljno električne energije, uredjaj bi mogao da ne radi. To je razlog zašto treba da obezbedite da interfejs USB može da izda dovoljno električne energije da bi se napajali priključeni uredjaji.Proverite svoj BIOS da vidite da li možete da pronadjete opciju koja se zove "USB 2.0 HS Reference Voltage". Ako je takva opcija na raspolaganju, promenite pridruženu vrednost sa "Low" ili "Medium" na "High" ili "Maximum".9. Reakcija PC tačunara na otkaz/gubitak napajanjaUnutar menija "Power Management", BIOS nudi opciju da se odredi kako će računar reagovati na nestanak ili otkaz napajanja električnom energijom. Opcija "AC Power Loss Restart" ili "Restore on AC Power Loss" kontroliše kako će se PC ponašati jednom kada se, posle nestanka, napajanje električnom energijom ponovo uspostavi (ili u slučaju nekog drugog neočekivanog ili neželjenog prestanka rada). Opcija "Previous State" ili "Last State" vraća PC računar u stanje koje je bilo na snazi u trenutku nestanka napajanja električnom energihjom ili prestanka rada sistema. Dodelite toj opciji vrednost "On" ili "Enabled" da biste automatski ponovo podigli sistem; dodelite vrednost "Off" ili "isabled" da biste ostavili mašinu sa isključenim napajanjem.10. Monitor PC zdravljaBIOS nudi informacije i podešavanja u vezi operacionalnog zdravlja vašeg PC računara. Ti alati vam dozvoljavaju da nadgledate vitalne komponente sistema u realnom vremenu, kao što su centralna procesorska jedinica, ventilatori, izvor napajanja električnom energijom i čvrsti diskovi. Na primer, alarmi i upozorenja u vezi temperature centralne procesorske jedinice mogu da vam pomognu da izbegnete pregrevanje vašeg sistema, a možda čak i da se sistem bezbedno isključi.U menijima "Health" ili "H/W Control" možete da pratite promene u ulaznim naponima, kao i da očitavate stvarne vrednosti temperature u unutrašnjosti vašeg PC-ja. Većina BIOS-a prikazuje u najmanju ruku temperature centralne procesorske jedinice i kućišta, a mnogi od njih obezbedjuju i dodatna očitavanja temperature, na primer za čvrste diskove i matičnu ploču, ili za podnožje centralne procesorske jedinice. Slično tome, možete da dobijete očitavanja brzina (u obrtajima u minutu) za ventilatore centralne procesorske jedinice i sistema.11. Ublažavanje problema u vezi sa ventilatorimaAko vaš PC neće da se pokrene, to može da bude zato što se ventilator centralne procesorske jedinice okreće suviše sporo - ili čak stoji u mestu. To se naročito dešava kod toplotno regulisanih vrhunskih hladnjaka, koji mogu da se obrću vrlo sporo (ili da se potpuno zaustave) kada su očitavanja temperature veoma malih vrednosti, što može da dovede BIOS u zabunu, pa on protumači da nešto nije u redu sa ventilatorom. Eto zašto su veoma zgodna podešavanja BIOS-a.Podesite vrednost opcije koja se zove "CPU Fan Failure Warning" na "isabled". Jednom kada ste isključili tu funkciju, računar će se pokrenuti čak i sa sporim ventilatorom. Naravno, problem je što nećete moći da pristupite BIOS-u prilikom prvog pokretanja sistema ako je, što je često slučaj, podrazumevana vrednost za to podešavanje "Enabled". U tom slučaju, možda će biti potrbno da se privremeno vratite na jevtin hladnjak za centralnu procesorsku jedinicu koji ste dobili uz matičnu ploču ili centralni procesor, a koji radi konstantno sa maksimalnom brzinom obrtanja ventilatora. Kada isključite ovo podešavanje, vratite se opet na vaš vrhunski hladnjak, bez potrebe da vodite računa pristupu BIOS programu radi blokiranja hitnog isključenja.12. Izbegavanje otkaza sistemaModerni čvrsti diskovi mogu da otkriju probleme ili simptome koji nagoveštavaju da predstoji otkaz uredjaja, i da izdaju odgovarajuće upozorenje BIOS-u. Ta funkcija se zove "Self Monitoring And Reporting Technology" (SMART). Aktiviranje "HDD SMART Capability" dozvoljava BIOS-u da pošalje upozoravajuću poruku softveru kao što je Norton System Works, ili poznatom besplatnom uslužnom programu SpeedFan. Taj softver sa svoje strane onda može da vas upozori na uslove u kojima se nalazi vaš memorijski uredjaj, obezbedjujući na taj način rano upozorenje o mogućim problemima diska, tako da možete da preduzmete neku akciju popravke ili spasavanja podataka.13. Upotreba starijih skenera i štampača Paralelni port: "ECP+EPP" je najbrži režim komunikacije preko paralelnog porta (Snimak ekrana F).Paralelni interfejs vašeg PC-ja (poznat i kao paralelni port) normalno je podešen da dozvoli samo jednosmerne komunikacije. To podešavanje radi za skoro svaki uredjaj, ali takodje i ograničava brzine prenosa podataka na sporih 100 kb/s. Sledeći trik može da obezbedi brzine prenosa podataka do 1 Mb/s za vaš paralelni port.Sve što teba da uradite je da aktivirate ili "ECP" (Extended Capability Port) ili "EPP" (Enhanced Parallel Port). U stvari, često ćete naći oba režima koji se zajedno identifikuju kao jedinstveno podešavanje koje se čita kao "ECP/EPP".Upozorenje: ako štampač i skener dele jedan paralelni port, ta konfiguracija može da prouzrokuje sukob uredjaja ili probleme, kao što je prikazano na snimku ekrana F. Ako želite da održite veliku brzinu prenosa podataka, biće potrebno da instalirate dodatnu PCI karticu za proširenje, da biste dodali drugi paralelni port vašoj mašini i da biste pomerili jedan od tih uredjaja na drugi takav port. Alternativno, umesto toga upotrebite adapter USB-na-paralelni-port za jedan vaša dva uredjaja.Podešavanje BIOS-aU ovom odeljku, ambiciozniji korisnici mogu da nauče kako da do krajnjih granica skrate proces podizanja sistema, ubrzaju grafičke kartice, najviše iskoriste svoje centralne procesorske jedinice, podese skupove čipova matičnih ploča i "iscede" više performanse iz svojih RAM memorija.14. Prikazivanje rezultata samoispitivanja prilikom uključenja (Power-on Self-Test, POST) za vreme podizanja sistemaZa vreme pokretanja PC-ja, sa ekrana mnogih računari jednostavno bljeska šareni proizvodjačev logo umesto da vam se prikazuje šta se trenutno dešava. Umesto lepih sličica, moguće je - i verovatno bi trebalo - da vam PC prikazuje rezultate testova koje izvršava.Evo kako to može da se uradi. Iz menija "Advanced BIOS Features", opdesite vrednost opcije "Full Screen LOGO Display" na "isabled". Posle toga, možete da prolazite kroz i čitate rezultate svih testova koji se izvršavaju na vašem PC računaru dok on sam sebe pokreće.15. Podignite svoj PC dva puta bržeOvaj trik vam dopušta da vaš računar preskoči ispitivanja raznih komponenata za vreme pokretanja. Na primer, raspoloživ prostor u RAM memoriji će biti prozvan samo jednom, a ne uobičajenih tri puta; rezultat je da bi vaš računar trebalo da se pokrene skoro dva puta brže.Iz menija "Advanced" ili "Advanced BIOS Features", promenite vrednost opcije "Quick Power On Self Test" ili "Quick Boot" na "Enabled".Upozorenje: ako se pojavi bilo kakav hardverski problem kada napravite ovu promenu, biće potrebno da ponovo udjete u BIOS Setup i vratite ovu opciju na "isabled" - što će omogućiti BIOS-u da vam pomogne u pronalaženju šta je izazvalo nevolju, tako da možete to da popravite.16. <Pokrenite pravu grafičku karticuBIOS pokušava da odluči koju grafičku karticu da koristi svaki put kada radi, ali to zaista nije stvarno potrebno - vi to već znate!Izaberite opciju iz menija označenu kao "Init Display First", što takodje može da se pojavi i kao "Primary VGA BIOS" ili "VGA Boot From", zavisno od vaše BIOS verzije. Postavite njenu vrednost na "AGP" ako koristite AGP grafičku karticu u vašem PC računaru. U najnovijim sistemima sa PCI Expressom, ta opcija se obično zove "PEG Port/Graphic Adapter Priority". U tom slučaju, postavite njenu vrednost na "PEG", ako vaš siste koristi grafičku karticu PCI Express.17. Deaktivirajte zastarele grafičke funkcijeBIOS keširano: ova podešavanja samo poboljšavaju performanse u MS-DOS-u (pogledajte snimak ekrana G.)Opcije "Video RAM Cachable" i "Video BIOS Cachable" pojačavaju grafičke performance na starijim mašinama koje izvršavaju DOS - ali ne rade ništa za Windows. Pa zašto da se uošte zamarate sa njima?Postavite i opcije "Video RAM Cachable" i "Video BIOS Cachable" na "isabled". Kad ste već tu, deaktivirajte i "VGA Palette Snoop", ako se takva opcija pojavljuje. Možete takodje bezbedno da deaktivirate opciju "System BIOS Cacheable" (pogledajte snimak ekrana G) - ona više ne obezbedjuje pojačanje performanse, a u nekim slučajevima može da ima i negativan uticaj na stabilnost sistema.18. Instalirajte memoriju za tekstureOpcija za "Graphics Aperture Size" (koja može da se pojavi i kao "AGP Aperture Size" bila je prvobitno namenjena da pomogne grafičkim karticama AGP da efikasnije koriste sistemsku RAM memoriju kada renderuju grafičke teksture. Ta funkcija je postala zastarela danas kada mnoge grafičke kartice imaju 128 MB ili čak 256 MB video RAM memorije na ploči. U isto vreme, video RAM memorija tipično radi brže od sistemske RAM memorije. Staro "odokativno" pravilo, koje se često navodi u obliku "postavite veličinu grafičke aperture na polovinu RAM memorije u vašem sistemu", zato više ne važi. Umesto toga, bolje je da postavite memoriju za teksture na optimalnu veličinu.Umesto toga, postavite vrednost za "Graphics Aperture Size", što može da se pojavi i kao "AGP Aperture Size", na "128" ili "64" MB.19. Promenite podešavanja generatora taktaOvaj trik sprečava probleme sa AGP karticom kada se prisilno obrzava čeona magistrala (Front Side Bus, FSB).Stavka menija "AGPCLK/CPUCLK" (može da se pokaže i kao "AGP Clock", pojavljuje se na sistemima sa matičnim pločama za koje proizvodjač obezbedjuje funkcije prisilnog ubrzavanja. Ako je prisutna, podesite joj vrednost na "Fix". To sprečava prisilno ubrzavanje čeone (FSB) magistrale od takodje automatski prisilnog ubrzavanja AGP grafičke kartice. Vrednost "1/1" prouzrokuje da AGP kartica radi na istoj brzini generatora takta kao i FSB magistrala. Vrednost "2/3" postavlja generator takta AGP na 2/3 brzine generatora takta za FSB, tako da se 100 MHz za FSB prevodi u 66 MHz za AGP karticu.20. Povećanje brzina AGP generatora taktaPovećanje brzine AGP generatora takta pojačava performansu, ali može i da dovede do problema - pogledajte snimak ekrana H.Neke matične ploče dozvoljavaju da se poveća brzina AGP generatora takta. Pojačavajte tempo u malim koracima (pogledajte snimak ekrana H) za vrednost "AGP Frequency", i ponovo podignite vaš PC računar posle svake postepene promene. Ispitajte svako podešavanje sa nečim kao što je 3D "pucačka igrica", da biste videli da li sistem ostaje stabilan. Radite tako sve dok se znaci nestabilnosti sami ne pokažu, a onda se vratite na prethodno podešavanje.21. Pojačajte AGP nivoe naponaVeće brzine generatora takta povlače za sobom i veću potrošnju električne energije. Sledeće promene obezbedjuju slotu gradfičke kartice na matičnoj ploči više ulazne napone.Opcija "AGP Voltage" dozvoljava vam da pojačate ulazni napon u koracima od po 0,1 V. Medjutim, napravite takve promene samo kada veće brzine AGP generatora takta dovode do nestabilnosti sistema i kada osećate potrebu za povećanom brzinom.Upozorenje: u izvesnim okolnostima, podešavanje nivoa napona na suviše visoke vrednosti može da uništi grafičku karticu. Kada pojačavanje ulaznog napona nema nikakvog efekta, obavezno vratite napon na nižu vrednost i smanjite brzinu AGP generatora takta, da biste sigurno uspostavili miran i stabilan rad vašeg sistema.22. Aktivirajte nivoe CPU kešaAkctiviranje CPU keša na bilo koji od nivoa 1, 2 ili 3 daje definitivne prednosti u pogledu performanse (pogledajte snimak ekrana I.)Centralna procesorska jedinica radi primetno brže od ostatka matične ploče, pa zato često mora da čeka na podatke. Ubrzajte taj proces iz pomoć SPU keša, oblika brže memorije koja se nalazi izmedju centralne procesorske jedinice i sistemske RAM memorije.Keš memorija nivoa 1 (L1) je veoma mala, ali se nalazi na samoj matrici čipa centralne procesorske jedinice, tako da obezbedjuje brzo, privremeno skladište za podatke. Keš memorija nivoa 2 (L2) je značajno veća i može da skladišti čitave elemente programa; kada centralna procesorska jedinica zatraži podatke koji se već nalaze u kešu, to poboljšava performansu zato što sistemska RAM memorija ne može da se odazove zahtevima ni približno tako brzo. Sistemi koji imaju centralne procesorske jedinice sa integrisanom keš memorijom nivoa L2, obično imaju pristup i spoljašnjoj keš memoriji nivoa 3, koja još više ubrzava PC računar. Aktivirajte sve opcije koje vam matična ploča (i BIOS) stavljaju na raspolaganje, kao što je prikazano na snimku ekrana I.23. Uključite APICSkupovi čipova matične ploče tipično sadrže dve glavne komponente, koje se obično zovu severni most (north bridge) i južni most (south bridge). Oni "gone" signale podataka izmedju centralne procesorske jedinice, sistemske RAM memorije, kartica za proširenje i drugih periferijskih uredjaja. Sledeća konfiguracija omogućava da računar opslužuje više prekida i, samim tim, više uredjaja. Ukupan broj upotrebljivih prekida penje se na od 16 do 24. Pored toga, opsluživanje prekida postaje primetno fleksibilnije, što takodje dovodi do ušteda u vremenu prilikom upravljanja podacima.Sve što teba da uradite je da odete do menija "Advanced BIOS Features" i obezbedite da funkcija "APIC Mode" bude sigurno postavljena na "Enabled".24. Uključite Burst ModeSvi pristupi čvrstim diskovima, PCI karticama i RAM memoriji rade brže u režimu "Burst Mode". U tom režimu rada, parovi uredjaja mogu da razmenjuju podatke posebno velikom brzinom, zato što višestruki prenosi podataka mogu da se započnu ili potvrde jednim signalom, umesto da se zahteva da se svaka pojedinačna stavka opsluži ili potvrdi zasebno.U vašem putovanju kroz BIOS setup program, kad god se pojavi opcija "Burst Mode", obavezno je postavite na "Enabled". Trebalo bi, takodje, da pažljivo ispitate stabilnost sistema posle takve promene.Upozorenje: mnoge PCI kartice neće da rade kako treba ako se opcija "PCI Dynamic Bursting" postavi na "Enabled".25. Aktivirajte Bus MasteringAktivirajte Bus Mastering: to podešavanje ubrzava pristup čvrstom disku (pogledajte snima ekrana J.)Ovo podešavanje BIOS-a upućuje Windows da koristi brži režim DMA (Direct Memory Access, direktan pristup memoriji) kada čita sa, ili upisuje na čvrsti disk. Režim DMA dozvoljava uredjajima diskova da direktno pristupaju sistemskoj RAM memoriji, bez potrebe za učešćem centralne procesorske jedinice. To ubrzava pristup podacima na čvrstom disku, na primer, i štedi dragocene resurse centralne procesorske jedinice.Kada meni "Integrated Peripherals" uključuje opciju koja se zove "PCI IDE BusMaster", postavite njenu vrednost na "Enabled" kao što je prikazano na snimku ekrana J. Jednom kada je ovo podešavanje aktivirano, idite na "Start, Control Panel, System" i pritisnite dugme Device Manager iz njegove kartice Hardware. Potražite podmeni koji se čita nešto kao "IDE ATA/ATAPI Controller" - označavanje može da se menja od jedne do druge matične ploče. Dvostrukim pritiskom na taster miša izaberite stavku pod naslovom "Primary IDE Channel", a onda odaberite karticu "Advanced Settings". Trebalo bi da ugledate stavku označenu sa "Current Transfer Mode". Unutar njenog polja za podatke, obezbedite stavku koja se čita nešto kao "Ultra DMA Mode". Čvrsti diskovi često nude vrednost koja se čita kao "Ultra DMA Mode 5 (Ultra 100)", dok CD i DVD uredjaji ili rezači obično rade u Mode 2 (Ultra 33).26. Promenite vremenska podešavanja RAM memorijeSmanjite vremena kašnjenja: to radi samo kod veoma kvalitetnih modula RAM memorije, ali kada stvarnmo radi, pravi ogromnu razliku (snimak ekrana K.)Svaki SDRAM i DDR memorijski modul uključuje čip Serial Presence Detect (SPD), koji skladišti vrednosti vremenskih podešavanja memorije. Proizvodjači RAM memorije odredjuju SPD vrednosti projektovane tako da garantuju siguran, stabilan rad. Medjutim, u najvećem delu vremena, ispklati se eksperimentisati sa tešnjim vremenskim vrednostima, zato što to može da poboljša ukupnu performansu i do 10%.Relevantna opcija može da bude imenovana nešto kao "System Performance", "Memory Timings", ili "Configure DRAM Timing". Po pravilu, podrazumevana vrednost za ovu opciju je "By SPD". To upućuje računar da pročita preporučene vrednosti pravo iz samog memorijskog modula i da automatsdki koristi te vrednosti za pristup memoriji. Alternativna vrednost "Enabled" je na sličan nači malo verovatan uzrok problema za vaš PC računar.Oni koji žele da podešavaju svoje sisteme za veću brzinu, trebalo bi umesto toga da izaberu vrednosti "Disabled" ili "User Defined", ako i kada su one na raspolaganju (pogledajte snimak ekrana K). Onda postavite vrednosti parametara sami, kao što je opisano u savetima koji slede dalje u tekstu.27. Manja vrednost kašnjenja RAS-do-CASNajbolje je da se o sistemskoj memoriji misli kao o jednoj vrsti dvodimenzionalne tabele. Pristupanje podacima prvo zahteva identifikovanje reda korišćenjem signala koji se zove Row Address Strobe (RAS), a zatim kolone, korišćenjem signala Column Address Strobe (CAS), da bi se na jedinstven način identifikovala odredjena memorijska lokacija. Da bi se obezbedilo ispravno adresiranje memorije, potrebna je paiza izmedju signala RAS i CAS. To kašnjenje RAS-do-CAS normalno uzima dva ili više ciklusa generatora takta.Vrednost za "SDRAM RAS to CAS Delay" vam omogućava da odredite tačno koliko ciklusa generatora takta mora da istekne izmedju slanja signala RAS signal i posle toga signala CAS. Moguća podešavanja obično padaju u opseg izmedju 2 i 5, gde je 2 najbrže. Smanjujte tu vrednost za po jedan ciklus i ispitajte svoj sistem u pogledu stabilnosti sa svakom promenom. Š to je bolja RAM memorija, to je manja vrednost na kojoj će vaš sistem nastaviti da radi kako treba.28. Smanjite kašnjenje CASKada je u toku pristup memoriji, odredjen vremenski period mora da protekne izmedju specificiranja memorijske adrese i pristupanja njenom sadržaju; to se zove kašnjenje (latency). Taj interval za memorijsku ćeliju može da se postavi na 2T za dva ciklusa generatora takta, 3T za tri ciklusa generatora takta i tako dalje. Manja vrednost za "SDRAM CAS Latency" znači bržu performansu; veća znači sporiju performansu.Najsigurnija i najispravnija vrednost za "SDRAM CAS Latency" je obično odštampana na etiketi, ili ugravirana direktno na samom memorijskom modulu. Tipične vrednosti su 3T ili 2,5T za jevtinije memorijske module. Promenite to podešavanje na 2,5T ili čak na 2T, a zatim ispitajte stabilnost svog sistema. Neki proizvodjači memorija tvrde da memorija sposobna za 2T može takodje da radi na većim brzinama memorijskog generatora takta. Ako sužavanje kašnjenja CAS uspeva, možete takodje da pokušate sa povećavanjem brzine memorijskog generatora takta, povećavanjem vrednosti za opciju "Memory Frequency".Upozorenje: napravite samo jednu promenu istovremeno, a onda ponovo podignite sistem i ispitajte njene efekte puštanjem benčmarka. To olakšava povratak na ispravnu vrednost kada se pojavi nestabilnost i zahteva neka vrsta vraćanja unazad.29. Smanjite vreme učitavanja memorijeUz korektna podešavanja, memorijske ćelije prikupljaju naelektrisanja koja su im potrebna da bi brže radile. Podesite vrednost za opciju "SDRAM RAS Precharge Delay" (u ciklusima generatora takta) za interval kada se gradi nivo naelektrisanja i kada se pošalje signal RAS. Manje vrednosti, kao što je "2", podešavaju tempo brže od većih vrednosti, ali veće vrednosti osiguravaju stabilniji rad sistema. Smanjite broj ciklusa generatora takta, po jedan istovremeno i ispitajte stabilnost svog sistema posle svake takve promene.30. Skratite kašnjenje pre sledećeg pristupa memorijiOpcija "SDRAM Active Precharge Delay" se takodje specificira kao broj ciklusa memorijskog generatora takta. Taj broj pokazuje kašnjenje izmedju uzastopnih pristupa memoriji, pa njegovo smanjenje može ubrzati ukupan pristup memoriji.Tipično "odokativno" pravilo za tu vrednost je: Active Precharge Delay = CAS-Latency + RAS Precharge Delay + 2 (dodato kao margina sigurnosti). Kao i za svaku eksperimentalnu vrednost za "friziranje" sistema, smanjujte taj broj za po jedan ciklus istovremeno, da biste doredili da li brže vrednosti funkcionišu, što je čest slučaj. Čim se pojave problemi stabilnosti, podignite tu vrednost za jedan, da biste osigurali rad bez ikakvih nevolja.31. Vremenska uskladjenja čitanja RAM memorijeVremenska uskladjenja RAM memorije: postepene promene podešavanja pomažu da se poveća performansa brzine RAM memorije (snimak ekrana L).Preporučene vrednosti za podešavanja u savetima 27 do 30 pojavljuju se najčešće na samom memorijskom modulu. Skup vrednosti koji se čita "2.5-4-4-8" specificiran je u ciklusima generatora takta i znači da je CAS kašnjenje 2,5 ciklusa, RAS do CAS kašnjenje 4 ciklusa, RAS Precharge Delay je 4 ciklusa, a Active Precharge Delay je 8 ciklusa. To predstavlja vrednosti podešavanja koje preporučuje proizvodjač za specificiranu frekvenciju memorijskog generatora takta. Manje vrednosti mogu dobro da rade, ali takodje predstavljaju rizik pada sistema. Da biste poboljšali performansu, smanjite ove vrednosti postepeno, po jednu istovremeno, i ispitajte svaku promenu u pogledu uticaja na stabilnost sistema i njegovu performansu, kao što je prikazano na snimku ekrana L.32. Povećajte nivoe ulaznog napona RAM memorijeKada RAM memorija radi brže, potreban joj je viši napon. Eto zašto morate da povećate nivoe ulaznog napona da bi odgovarali većim brzinama generatora takta.Opcija "DR Reference Voltage" dozvoljava da se nivoi napona povećavaju u koracima od po 0,1 V. Povećavanje te vrednosti ima smisla samo kada ste smanjili jednu ili više vremenskih vrednosti, ili kada ste povećali frekvenciju memorijskog generatora taktai kada počnu da se manifestuju problemi stabilnosti. Upozorenje: podešavanje nivoa ulaznog napona na suviše visoke vrednosti može u nekim slučajevima da uništi memorijske module!33. Isključite audio matične pločeOdbacite "mrtav teret": isključite funkcije koje ne koristite, kaošto je čip za zvuk na matičnoj ploči (snimak ekrana M).Čip za zvuk na matičnoj ploči može nikada da se ne koristi. Ako instalirate PCI zvučnu karticu, ili ako nikada ne koristite audio funkcije vašeg PC-ja, deaktivirajte čipove za zvuk na matičnoj ploči. To poboljšava ukupnu performansu i stabilnost sistema. U meniju "Integrated Peripherals", podesite vrednost za opciju "AC97 Audio Select" na "isabled" (kao što je prikazano na snimku ekrana M).34. Isključite port za igriceSamo oni što koriste stariju komandnu palicu, ili oni koji upotrebljavaju port za igrice kao MIDI interfejs, zaista imaju potrebe da namene dva U/I porta i IRQ portu za igrice svog PC računara. (Čak i ako koristite komandnu palicu, na mnogim novijim sistemima se svejedno upotrebljava USB umesto toga.) Svi ostali korisnici mogu jednostavno da deaktiviraju taj port. Evo kako se to radi: u meniju "Integrated Peripherals", podesite vrednost za opciju "Game Port" na "isabled".35. Deaktivirajte LAN funkcije na pločiNeke matične ploče vam dolaze opremljene sa dva mreržna interfejsa, ali po pravilu, većini korisnika je poteban samo jedan, pa mogu da isključe onaj drugi. Čak i neispravan interfejs bi trebalo da se isključi. To povećava performansu i stabilnost sistema. U meniju "Integrated Peripherals", jednostavno podesite vrednost za opciju "Onboard Intel LAN" na "isabled".36. Deaktivirajte nepoterbne portoveU osnovi: samo starim PDA-ovima ili serijski priključenim modemima potrebni su stari portovi COM1 i COM2. Njihovim deaktiviranjem se uštede dva IRQ-a i smanjuje broj aktivnih prekida koje centralna procesorska jedinica mora da proverava. Paralelni interfejs LPT je danas često takodje suvišan. Ako umesto toga priključite svoj štampač ili skener preko USB porta, taj stari interfejs vam više uopšte neće biti potreban. U meniju "Integrated Peripherals" deaktivirajte interfejse COM1 i COM2 kroz opciju "IO Devices, Com-Port", koja ponekad može da se pojavi kao "Serial Port 1/2". Isključite interfejs LPT podešavanjem vrednosti za opciju "Parallel Port" na "isabled".37. Deaktivirajte FirewireFirewire vam je potreban samo ako planirate da uredjujete video sa kamkordera, ili ako koristite druge Firewire periferijske uredjaje. U protivnom, isključite ga.U meniju "Integrated Peripherals", podesite vrednost za opciju "Onboard 1394 device" na "isabled".Ažuriranje BIOS-aS vremena na vreme, proizvodjači matičnih ploča izdaju nove verzije BIOS-a. Ažurirani BIOS optimizuje postojeći hardver, a može takodje i da uvede nove funkcije, kao što su mogućnosti prisilnog ubrzavanja. Preporučujemo vam da ažurirate svoj BIOS kad god se izda nova komercijalna verzija (ali obično možete da preskočite privremena alfa ili beta izdanja).Program BIOS "stanuje" u specijalnoj vrsti fleš memorijskog modula. On se može prepisivati, što omogućava da se stari BIOS potpuno prepiše novom verzijom. Ažuriranje BIOS-a zahteva specijalne softverske alate, koje će proizvodjač matične ploče ili sistema obezbediti za svaki model. Zbog memorijske upotrebljene tehnologije, ažuriranje BIOS-a je takodje poznato kao "flešovanje BIOS-a".Kada dodje do izvodjenja ažuriranja BIOS-a, korisnici se suočavaju sa dve alternativne metode za izvršenje tog zadatka. Prvo, oni mogu da koriste Windows alat, koji obično dolazi sa CD drajverom za matičnu ploču, ili mogu da ga preuzmu sa veb lokacije proizvodjača matične ploče ili sistema. U pravilnim intervalima, taj alat proverava da bi video da li su na raspolaganju nove verzije BIOS-a, automatski ih preuzima kada ih otkrije i instalira ih na korisnikov nalog. Taj metod je lak, ali opterećuje vaš PC sa još jednim programom koji konzumira sistemske resurse izvršavajući se u pozadini.Opcija Windows nikako nije loša, sve dok vaš sistem ostaje stabilan. Medjutim, ako vaša Windows instalacija pada u haos, izbegnite taj metod. U takvom slučaju, upotrebite umesto njega sledeći DOS metod.Vi ćete, normalno, preuzeti taj alat sa veb lokacije vašeg proizvodjača. Zatim, pokrenućete svoj sistem sa DOS diska za podizanje i pozvaćete fleš program iz komandog reda; mnogo takvih uslužnih programa dolazi u obliku ZIP datoteke koja, kada se raspakuje na fleksibilnu disketu, na nju za vas kopira sve potrebne datoteke - uključujući DOS datoteke za podizanje. Taj pristup je pouzdaniji, zato što ne zahteva da se nikakvi upravljački programi uredjaja učitaju pre nego što počne da radi.Upozorenje: kada flešujete BIOS na noutbuk računar, on ne bi trebalo da radi na bateriju - od suštinske je važnosti da bude uključen u zidnu utičnicu, u protivnom rizikujete isključenje u toku ažuriranja, što može da napravi pravu propast na vašem sistemu.38. Učitavanje novog BIOS-aIzaberite svoju matičnu ploču (ili sistem): Upotrebite samo one BIOS verzije koje su primenljive na vašu matičnu ploču (ili sistem) i model (pogledajte snimak ekrana N.)Posetite veb lokaciju proizvodjača vaše matične ploče (ili sistema) i proverite njihove stranice za podršku. Potražite izradu i model svoja matične ploče ili sistema; pogledajte snimak ekrana N. Većina tih stavki koristi označavanja kao "GA-686BX", "A7N8X-E" ili "K8T Neo2". Ako vaše pretraživanje bude bez rezultata, upotrebite umesto toga samo ime. Medjutim, ponekad ni to ne pomaže, možda zato što se ime matične ploče na pakovanju (na primer "K8T-Neo" razlikuje od njenog tehničkog opisa (na primer "MS-6702 Version 1.0". Ako se to dogodi, umesto prethodnog, predjite na listu proizvoda na veb lokaciji, i pratite ispravnu putanju da biste izabrali model matične ploče (ili sistema) koji posedujete. Jednom kada ste pronašli odgovarajući, možete onda da izaberete "ownloads" ili "Support" da biste pronašli ono što vam je potrebno.39. Arhiviranje BIOS verzijaNeki ljudi redovno preuzimaju datoteke za ažuriranje BIOS-a sa proizvodjačeve veb lokacije, čak i kada im one nisu potrebne: na primer, da eksperimentalno procene alfa ili beta izdanja, ili promene koje nisu relevantne za specifične instalacije. Možete uvek da zamenite kasnija ažuriranja koja vam se ne svidjaju ili vam prave probleme, starijim verzijama BIOS-a. Uvek pročitajte datoteku Readme, koja prati svako ažuriranje BIOS-a, u potpunosti pre nego što ga instalirate. Datoteka će tačno opisati koje promene i poboljšanja su uključena u pridruženu BIOS verziju.40. Ispitajte svoju ažuriranu instalacijuIspitivanje instalacije: primedbe kao ova vam pomažu da odlučite da li želite da upotrebite neko ažuriranje ili ne (pogeldajte snimak ekrana O).Ako se ažuriranje BIOS-a bavi specifičnim, konkretnim problemima (kao što je prikazano na snimku ekrana O), morate da odlučite da li se ta pitanja odnose na vaš sistem. Ako to nije slučaj, verovatno bi trebalo da preskočite ažuriranje, izuzev ako ono takodje obećava i definitivna poboljšanja u performansi. Ažuriranje BIOS-a često omogućava instalaciju brže centralne procesorske jedinice i može na taj način da obezbedi merljive dobitke u performansi.Ako niste sami kupili svoju matičnu ploču, ili ako je ona došla kao deo PC-ja "ključ u ruke", najbolje je da proverite veb lokaciju proizvodjača, da biste videli da li je ažuriranje BIOS-a na raspolaganju za matičnu ploču. Moguće je da će proizvodjač PC računara ponuditi ažuriranje BIOS-a koje je nastalo kao ažuriranje BIOS-a za matičnu ploču koju njegov PC sadrži. Ali, isto tako je moguće da će proizvodjač PC-ja ponuditi svoj sopstveno jedinstveno ažuriranje BIOS-a koje se razlikuje od generičkog ažuriranja BIOS-a za matičnu ploču. Ako niste sigurni da li bi trebalo da primenite ažuriranje BIOS-a proizvodjača PC-ja ili proizvodjača matične ploče, pitajte proizvodjača; ako ne možete da dobijete direktan odgovor, može biti pametno da uopšte odustanete od ažuriranja BIOS-a.41. Pripremanje fleš diskaKada preuzmete ažuriranje BIOS-a, ono je normalno u obliku ZIP arhive koja sadrži brojne datoteke. Jedna od datoteka će sadržati samu stvarnu sliku BIOS-a, koja može da ima neko zamršeno ime, kao što je "W7176IMS.110" ili "AN8D1007.BIN". Obično ćete takodje pronaći neku vrstu tekstualne datoteke, koja uključuje uputstva za instalaciju.Izvršna datoteka tipa .EXE je stvarni alat za flešovanje BIOS-a. Ona prenosi sadržaj BIOS datoteke u čip fleš memorije, gde "stanuje" BIOS. Na primer, za Awardove BIOS-e, ta datoteka se obično zove "awdflash.exe". Mogli biste takodje da pronadjete datoteku za pomoć koja pojednostavljuje pozivanje i upotebu alata za flešovanje; kao primer, ona može da se zove nešto kao "start.cmd", "flash.bat" ili "autoexec.bat". Raspakujte te datoteke u direktorijum koji se zove "C:\BIOS\". Ako je ažuriranje BIOS-a na raspolaganju za preuzimanje kao samoraspakujuća izvršna datoteka, kopirajte tu datoteku u direktorijum "C:\BIOS\", i izvucite njen sadržaj izvršavanjem datoteke unutar tog direktorijuma.Važno: Dok PC još uvek radi (drugim rečima, pre nego što ga ponovo podignete), štampajte datoteku Readme koja sadrži dodatne informacije o ažuriranju BIOS-a. Sačuvajte je sa vašim priručnicima za matičnu ploču ili sistem. Ako nemate kopiju tih priručnika, posetite veb lokaciju proizvodjača. Tamo ćete pronaći skoro sve priručnike koji su na raspolaganju za preuzimanje u obliku PDF datoteka.42. Flešujte svoj sistem sa disketeDa biste započeli ovaj proces, trebaće vam DOS disketa za podizanje sistema. Da biste je napravili, startujte biranjem My Computer iz menija Start. Pritiskom na desni taster miša pojaviće se ikonica fleksibilne diskete unutar tog okvira. Izaberite "Format..." u meniju koji se pojavljuje, a onda izaberite polje za overavanje odmah do "Create an MS-DOS startup disk" u rezultujućem okviru za formatiranje. Izaberite mišem "Start" da biste započeli proces formatiranja, a kada se završi, zatvorite okvir "Format 3 1/2" Floppy". Izbrišite sve datoteke na novoformatiranoj disketi i kopirajte alat Flash i datoteku BIOS na disketu (na primer, to bi značilo "awdflash.exe" i "w6330vms.360" za relativno čestu Awardovu BIOS verziju).Da biste instalirali novi BIOS u čip fleš memorije koristeći disketu za pokretanje, ponovo podignite PC i obezbedite da se on sigurno podigne sa diskete. Zatim, pozovite program BIOS Setup pritiskanjem traženog tastera za vreme inicijalnog pokretanja. Izaberite stavke menija "Advanced BIOS Features, Boot Sequence" (što na nekim mašinama može takodje da se pojavi kao "Advanced, Advanced BIOS Features". Obezbedite da se postavi vrednost "Floppy" za opciju "1st Boot Device". Izadjite iz podmenija koristeći taster [Esc]. Upotrebite taster [F10] da završite tu Setup sesiju i osigurajte da se vaše promene zadrže tako što ćete pritisnuti [Y] da odgovorite "a" kada ste upitani da li želite da sačunate svoje promene.43. Flešovanje BIOS-a iz DOS-aDva puta proverite da li vaša mašina ima stabilan i pouzdan izvor napajanja električnom energijom. Kao što smo ranije pomenuli, nemojte da flešujete BIOS ninakakvom noutbuk računaru dok on radi na svojim baterijama - obezbedite da je uključen u zidnu utičnicu.Ponovo podignite svoj PC sa diskete koju ste napravili sa Fleš alatom i datotekom BIOS. Kada dobijete poruku "Enter the name of the command interpreter...", unesite ime fleš programa, praćeno imenom same BIOS datoteke (to izgleda kao A:\>awdflash.exe w6330vms.360 u našem primeru za Award BIOS). Program će preuzeti upravljanje i voditi vas kroz ostatak procesa.Arhivirajte stari BIOS: pre flešovanja novog BIOS-a, osigurajte stari, zbog moguće kasnije ponovne upotrebe, pritiskajući taster [Y], da biste ga sačuvali u datoteci (snimak ekrana P.)Mada imena fleš alata i BIOS datoteke mogu da se razlikuju na vašem PC-ju - na primer, "awdfl789.exe" i "w6330vms.250" - pristup ostaje isti. Sledite uputstva sa monitora i odgovorite na sve upite koji se odnose na rezervnu kopiju i arhivu. Za svako ažuriranje, sačuvajte kopiju vašeg starog BIOS-a na datoteci, kao što je prikazano na snimku ekrana P. Ta rezervna kopija će vam omogućiti da se vratite na staru verziju, ako bi vam novi BIOS napravio bilo kakav problem posle instalacije.Najzad, fleš program će prepisati sliku BIOS-a u fleš memoriju, gde će ona i ostati. Kada se sve to završi, ponovo pokrenite svoj PC. Svakako obezbedite da vaš PC ne ostane bez napajanja električnom energijom, ili da se ne isključi za vreme procesa ažuriranja; u protivnom ćete videti šta zapravo znači nova (i svakako neželjena) fraza u komjuterskom žargonu: "mašina je u neodredjenom stanju".44. Učitavanje novog BIOS-aJednom kada je ažuriranje kompletirano, isključite svoj PC. Sigurno uklonite energetski kabl, a onda izbrišite svoj CMOS kao što je opisano u tački 5 odeljka "BIOS-ova zlatna pravila", koji je dalje u tekstu. Ponovo povežite svoj izvor napajanja električnom energijom sa mrežom, priključujući energetski kabl, a zatim ga uključujući u zidnu utičnicu. Uključite svoj PC, i trebalo bi da budete nagradjeni porukom na ekranu koja se odnosi na novi BIOS koji ste upravo instalirali. Pritisnite svoj čarobni taster da pozovete program BIOS Setup. Odaberite opciju "Load Optimized Defaults" (koja na nekim mašinama može da se pojavi kao "Exit, Load Setup Defaults". Izadjite iz setupa i sačuvajte promene pomoću tastera [F10] i [Y], a onda još jednom pokrenite PC računar i počnite da uživate u plodovioma svog rada.BIOS-ova zlatna pravilaKada menjate podešavanja BIOS-a, ima malo toga što stvarno možete da pokvarite, sve dok ne podižete bilo koji ulazni napon. I pored toga, dobra ideja je da znate i poštujete razna pravila koja vas čuvaju od nevolja.1. Napravite rezervnu kopiju vašeg postojećeg BIOS-a. Pre nego što instalirate novi ili promenjeni BIOS, sačuvajte staru verziju. Svaki fleš alat uključuje opciju kao što je "Save current BIOS as" (pogledajte snimak ekrana D). Uz pomoć rezervne kopije, možete uvek da podignete sistem i opet radite, ako vam nova verzija ili promene u podešavanjima prouzrokuju probleme.2. Menjajte samo po jedno podešavanje istovremeno. Kada puštate program BIOS Setup, pravite promene pažljivo, po jednu istovremeno i u malim stepenima gde je to primenljivo. ponovo pokrenite svoj PC posle svake promene i pustite ga na "probnu vožnju" pod Windowsom, da biste se uverili da stvari rade kako treba. To je jedini bezbedan način da se utvrdi uticaj pojedinih promena na vaš PC.3. Uradite testove stresa ili benčmarke. Puštanje vašeg sistema da radi pod velikim ili punim opterećenjem je najbolji način da se odredi da li agresivno podešavanje pravi ili ne pravi probleme u radu PC-ja. Za tu svrhu najbolje rade paralelna upotreba masivno umreženih aplikacija, kao što su računarske onlajn igrice, uredjivanje videa 3D, ili benčmark programi kao što je 3DMark 2005.4. Ako nište drugo ne uspe, probajte hladni start. Ako PC neće da se podigne posle pritiska na dugme za Reset, isključite računar i sačekajte minut ili dva pre nego što ga ponovo uključite. Upotrebite prekidač na izvoru za napajanje električnom energijom, a ne dugmad na prednjem delu vašeg PC-ja.5. Izbrišite CMOS. Kada PC neće da se podigne pošto ste napravili promene u BIOS-u, vi više ne možete da pristupite programu BIOS Setup, da biste uklonili te promene. Ako se to dogodi, moraćete da izbrišete CMOS memoriju u kojoj se nalaze podešavanja BIOS-a. Sledite uputstva za brisanje ili resetovanje CMOS memorije iz priručnika za vašu matičnu ploču (ili sistem). U nekim slučajevima, to zahteva premeštanje kratkospajača na kontaktima mosta koji su dodeljeni da bi se poslala instrukcija "Clear CMOS" ka toj memoriji. To može da znači stvarno premeštanje fizičkog kratkospajačkog bloka na matičnoj ploči, ili može da zahteva podešavanje DIP prekidača. Zapamtite da treba da uklonite taj kratkospajač kada izbrišete CMOS. Druga mogućnost je da izvadite CMOS bateriju i isključite PC iz zidne utičnice. Medjutim, da bi pouzdano radilo, to može da potraje više sati.

2 comments:

  1. moglo je ovo malo i pismenije da bude, al et. nek vam je sa srecom.

    OdgovoriIzbriši